Četvrtaci iz OŠ "10. oktobar" u poseti Šantiću: Voleli bismo da svaki dan budemo u prirodi

U eri društvenih mreža, telefona, ekrana i raznih drugih modernih pomagala za učenje, primer iz OŠ "10. oktobar" pokazuje da učenici ipak više vole tradicionalne metode, a da su im stvari koje su do pre nekoliko godina ili decenija bile svakodnevica, i zabavne i bliske. 

 - Išli smo u školu "Aleksa Šantić", da upoznamo nove drugare. Tamo su nas dočekali domaćini, pa smo išli i da se šetamo kroz šumu. Bilo mi je najlepše što sam upoznala nove drugare - kaže Nikolija Pejić. 

Većini se dopala šetnja kroz šumu, u kojoj su sem neverovatne prirode, svežeg vazduha i mira, ova deca pronašla i - slobodu. 

-  Bilo nam je jako lepo. Upoznali smo nove drugarice, šetali smo kroz njihovu šumu, koja je prelepa, a to mi se najviše i dopalo - kaže Una Sivel, a Milica Bašić se nadovezuje - Meni je bilo jako lepo, upoznali smo nove drugare. A kada smo šetali kroz šumu, u jednom delu, učiteljica je rekla da je to mesto gde možemo svi da vičemo glasno, koliko možemo, i da je bolje da tu vičemo nego da pričamo na času. Upoznala sam i jednu drugaricu koja se zove Milica, isto kao ja. - Najbolje je bilo u šumi, voleo bih da možemo opet ići, bilo je super kad smo mogli da vičemo u šumi, bili smo slobodni - dodao je Uroš Radovanović.

Osim šetnje po šumi, posetili su i salaš, gde su imali priliku da vide ali i da hrane razne životinje. 

 - Meni se dopalo kada smo išli na salaš, videli smo razne životinje, i hranili smo ih i užvali. Volela bih da živim u selu i da mogu svaki dan to sve da radim - kaže Tamara Kovačević - Najviše mi se dopalo na farmi krava, gde smo mazili malu kravu, a probali smo i mleko, bilo je jako fino. Deca su tamo jako dobra -  kaže Dario Horvat.

Šetnja po šumi, uživanje na cvetnoj livadi, užina u prirodi, sakupljanje šumskih jesenjih plodova - pomalo zaboravljenje aktivnosti koje dece mnogo znače. 

 - Jako mi se dopalo to što smo užinali u prirodi, sedeli smo na zemlji, uživali smo - kaže Una Kaurin, dok Konstanitn Evetović ističe - U šumi smo brali šipak, da može kod kuće da kuvamo čaj. Sada se suši, pa ćemo praviti. Obišli smo i školu, jako mi se dopala. Bilo mi je jako zabavno, prošli smo kroz jednu cvetnu livadu, koja je bila jako lepa, uživali smo u prirodi - objašnjava Lana Stanojević šta je njoj zapalo za oko. 

Nisu ova deca propustila priliku da pomenu i toplu dobrodošlicu koju su im priredili učenici domaćini.

 - Kada smo se iz šetnje vratili u školu, poslužili su nas raznim specijaltietima koje su ti naši drugari pripremali sa svojim porodicama, bili su tu mafini, kolači, kiflice, svašta je bilo, i sve je bilo ukusno - kaže Todor Šešlija, što potvrđuje i Konstantin Evetović - Pripremili su puno poslastica kojima su nas poslužili na igralištu njihove škole. 

Naravno, u planu je i da učenici iz Alekse Šantića posete Suboticu, a naši učenici već planiraju na koji način da im uzvrate gostoprimstvo. 

Nadam se da će se naš plan ostvariti, da neće biti neprilika, da će nas posetiti ovde u Subotici. Očekujem da ćemo se tada još bolje upoznati i još više družiti - ističe Matija Poljaković, kao i Majda Šarčević - Meni je bilo lepo što smo upoznali nove drugare, družili se, šetali. Sve mi je bilo lepo. Kada oni dođu kod nas pokazaćemo im našu školu i grad. - Pokazao bih im Gradsku kuću, Muzej i Palić - ističe Dario Horvat. 

Jedan od najemotivnijih ali i najlepših trenutaka za sve učenike bio je kada je njihov drugar Aleksej Kockar seo za klavir i pokazao svoj talenat.

 - Svirao sam klavir u njihovoj školi. Drugari su se iznenadili, bio sam ponosan, a oni su me nagradili aplauzom, dopalo im se kako sam svirao  - kaže Aleksej, ističući da mu je prijala šetnja u prirodi - Bilo mi je jako lepo, dopalo mi se u šumi, kada smo mogli da vičemo, i kada smo užinali u prirodi.

Učiteljica Nataša Koruga, koja vodi ovo odeljenje četvrtaka, već čitavu deceniju organizuje različite izlete i šetnje po prirodi i šumama, a i ovaj izlez bio je prvobitno zamišljen kao pešačenje. Na ideju da to bude baš Šantić, došla je u razgovoru sa profesorom matematike u penziji, Vitomirom Markovićem, koji je i spojio sa učiteljicom četvrtaka iz Šantića, Tijanom Mandić.

 - Prvobitni plan je bio da to bude jedno pešačenje, šetnja, ali smo na kraju dobili čitav izlet. Naša sela su bogata, ima šta da se vidi, a za to ne moramo otići daleko, već tu u blizini možemo pronaći. Bilo je zanimljivo, lepo, sadržajno. Želimo da se razvije taj most prijateljstva izvmeđu dve škole i naših učenika, a plan je da oni na proleće dođu kod nas, da posete Suboticu. Zahvalni smo svim majkama koje su se potrudile da pripeme zaista neverovatne poslastice. Razmenili smo čestitke, koje su ostale kao jedna uspomena, i nadamo se početak nekih lepih prijateljstava -objašnjava ona. 

Umesto u četiri zida i nekoliko školskih časova, deca su dan provela u prirodi, na svežem vazduju i u prirodi, a vratili su se sa mngo utisaka, ali i novim znanjima i iskustvima. 

- Ovo je bio primer očigledne nastave, to je ono što je njima potrebno, boravak napolju, u prirodi, na vazduhu, posebno za decu koja žive u zgradama, stanovima, nisu svakodnevno u kontaktu sa prirodom i životinjama. Na salašu su imali priliku da budu u neposrednom kontaktu sa životinjama, mazili su ih, i konja, i magarca, i svinju, mačke. Obišli smo i dvorac "Kaštel", zatim imanje gde su videli i kravu i tele, pili sveže mleko. Dobili smo sir, od koga smo narednog dana pravili zdravu užinu u školi. Deca su mnogo naučila, i rodilo se prijateljstvo.